More DW Blogs DW.COM

Zapadni Balkon

Piše: Amir Kamber

Merkelphone

Afera prisluškivanja dostiže novu dimenziju: Tajne službe ne zanimaju se samo za sve ljude na svijetu. Već i za političare. Šta je njemačka kancelarka Merkel u telefonskom razgovoru rekla američkom predsjedniku Obami?

Pošto je saznala da je prisluškuju kancelarka Merkel zove američkog predsjednika Obamu bez da mu bira broj. 

–           Barack, znam da me čujete. 

Uporno, vjerna svom stilu, suprugu Joachimu usput pripremajući juhu od krompira (slanina, zelje, majoran), nakon dužeg insistiranja („Mislila sam da smo prijatelji.“) kancelarka postiže željeni rezultat. S druge strane veze drhtav glas: 

  • –           I mene prisluškuju.
  • –           Predsjedniče, razočarali ste me. 
  • –           Rekoh, i mene prisluškuju. 
  • –           Ko vas prisluškuje? 
  • –           Isti oni koji Vas prisluškuju. 
  • –           Ko mene prisluškuje? 
  • –           To još nismo utvrdili. 
  • –           Kako niste? 
  • –           Situacija je složena. US nema jednu već šesnaest tajnih službi. Ovdje više od 100 000 ljudi živi od špijuniranja. Prisluškuju se i drugi političari na visokim funkcijama, premijeri, predsjednici. Otkud da znam ko je bio zadužen za vas? 
  • –           Obama ste, raspitajte se, ljuta sam. 
  • –           Take it easy, Angie, riješićemo to. 
  • –           Hm. 
  • –           Hm. 
  • –           Vi možda ipak znate ko nas prisluškuje samo mi ne želite to reći zato što znate da i vas prisluškuju? 
  • –           Moguće. 
  • –           Razumijem. 
  • –           A prisluškuju li Vas? 
  • –           Kakvo pitanje, pa vi me prisluškujete. 
  • –           Ne mislim na našu američku, mislim na vašu njemačku tajnu službu. 
  • –           Mislite, dakle, na njih. 
  • –           I? 
  • –           Nisam sigurna. 
  • –           Niste sigurni ili mi to samo ne želite reći zato što znate da vas prisluškuju? 
  • –           Da.

Date

11:09 am

Share

Feedback

Comments deactivated

Bespilotna biblioteka

Joint venture Flirtey najavljuje napad na USA, zatim na svjetsko tržište. Sustav za izbjegavanje sudara, šest rotora, GPS. Budućnost knjige visi u zraku…

Date

9:23 am

Share

Feedback

Comments deactivated

Blic maraton

Na prvom saveznom radarskom maratonu („Blitz-Marathon“) u Njemačkoj sudjeluje 14.700 policajaca. Na terenu im se pridružuje desetine hiljada kažnjenih vozača. Zašto ne povećati radius akcije? Uključiti civilno društvo?

Mit einer Laserpistole kontrolliert eine Polizistin am Mittwoch (06.04.2011) auf einer Ortsstraße in Höchstadt an der Aisch (Mittelfranken) die Geschwindigkeit von PKWs. Die Polizeiinspektion Höchstadt/Aisch führt bis Mitte April eine zielgerichtete Verkehrskontrollaktion durch. Anlass sind die deutlich gestiegenen Zahlen folgenschwerer Verkehrsunfälle im Jahr 2010. Auffallend stark war die Steigerung der Unfälle, die sich aufgrund zu hoher bzw. nicht angepasster Geschwindigkeit ereigneten. Insgesamt wurden in dem Zuständigkeitsbereich der Polizeiinspektion Höchstadt 182 Menschen und damit 21,51 % mehr als im Vorjahr verletzt. Foto: Daniel Karmann dpa/lby 
dpa 24006944 
 
Na prvom saveznom radarskom maratonu („Blitz-Marathon“) u Njemačkoj sudjeluje 14.700 policajaca. Na terenu će im se pridružiti desetine hiljada kažnjenih vozača. Trajanje blicanja 24 sata. Brojke nisu smiješne: Prekoračenje brzine (21-25 km) u naseljenom mjestu 80 eura. Bitte schön. Prekršitelj ulovljen pri vožnji od 31 km/h ili više od dozvoljenog gubi vozačku dozvolu. Aufwiedersehen. Policija je posebno ponosna na radarski uređaj ESO 3.0. Nešto sasvim novo. Hvata u oba pravca. Prati više traka istovremeno. Snima u krivini. Kamera – milion i po piksela. Fotografija mlijeko. Njemačkom radaru ne mogu uteći ni biciklisti, ni tenkovi, ni vatrogasci. Ni konji, ni guske, ni patke, ni Djeda mraz.

Rezultati pothvata očekuju se narednih dana. Hoće li neko oboriti rekord regionalnog maratona (Sjeverna Rajna-Vestfalija), kada je motorist kod dozvoljenih 60 km/h prašio punih 176 km/h? Postoji li opasnost da neko nadmaši onog jednog crnog Mercedesa C klase (karavan) uslikanog kako juri 56 km/h u rikverc? Konačno, kakvi su izgledi da neko obori rekord Turčina četiri puta uzastopce snimljenog u 93 sekunde, genijalca kome je noću bljesnulo na cesti – pa se tri puta vraćao da vidi a šta to, ustvari, blica? Vjerovatno ne. Cijela Berlinska republika zna za maraton. Televizija, radio i internet javljaju gdje stoje patrole, kako dobiti startni broj, od koga tražiti besplatne majice i šta li već.

Dugoročan učinak – upitan

Invazija radara – medijski spektakl. Kampanja za sporiju vožnju – politička reklama. Uložen novac – zgodna investicija. Kazna krpi budžet. Dugoročan učinak – upitan. Zašto ne povećati radius akcije? Produžiti trajanje radarskog maratona na najmanje godinu dana? Uključiti civilno društvo u projekat? Tehnički uvjeti već postoje.

Biciklisti će prvi uzeti stvar u svoje ruke. Berlinska aplikacija „Ulični šerif“ (Strassensheriff) pruža određene mogućnosti. Potpuno realan scenario: Kada arogantni vozači, negdje poznati kao ‚parking papci’, uzurpiraju njihove staze, njemački biciklisti će ih obasuti rafalima iz pametnih telefona. „Fotografija automobila i geokoordinate incidenta postaju dio prijave, koju smartphone, skupa s podacima o pošiljaocu, automatski prosljeđuje policiji.“ Kažu berlinski inovatori. Ne, nikako. Ulični šerif neće ostati ograničen na bicikliste. Obični pješaci, invalidi, roditelji s bebama u kolicima, građani spremni da izvrše svoju dužnost predstavljaju potencijalni krug korisnika.

Policija i medijalno onesviješteni rame uz rame u nadzornom projektu za sigurniju budućnost? Možda, ipak, za nečiji ukus, malo previše dobrih namjera. Takva vrsta saradnje u Njemačkoj ima tradiciju. Ne baš davno, u okviru jednog drugog totalnog monitoringa, također je svako vršio svoju dužnost. Građani su dojavljivali. Gestapo je hapsio. U redu. Ne treba pretjerivati. Privedimo tekst kraju. Savezni radarski maraton sasvim je dovoljna mjera. Postavlja se samo pitanje kako na njega gledati iz bosansko-hercegovačke perspektive? Treba li Nijemcima zavidjeti na napretku ili će mahala odmahnuti rukom i zaključiti: „Znam ja jednog Šerifa u policiji, kad god me ufati radarska – on će srediti da me izbrišu.“?

Autor: Amir Kamber

Odgovorni urednik: Svetozar Savić

Date

8:32 am

Share

Feedback

Comments deactivated

Spora trka, rekordi i njihove žrtve

Za prijedorskog komšiju Džemu, koji je stanovao iznad mesnice Impro, sa suprugom Fatom, taman onoliko širokom koliko je on bio mršav, govorilo se da je nekad davno u Ljubiji osvojio prvo mjesto na sporim trkama. Biciklom nizbrdo.

Date

1:51 pm

Share

Feedback

Comments deactivated