Ekološki uzgoj zolja i tromblona

U Sarajevu ni 17 godina poslije rata nije uklonjeno svo oružje. Ima ga u privatnim seharama ali u na krovovima zgrada.

–         Komšija, nije zolja, tromblon je.

–         Gdje?

–         Na tavanu.

–         Zar nismo zvali policiju?

–         Nismo.

–         Zašto?

–         Dođu, ne nađu ništa i onda meni prave problem?

–         Ako postoji sumnja, naša je dužnost da ih zovemo.

–         Neka ih zove predstavnik haustora.

–         Gdje je predstavnik haustora?

–         Otišo na selo.

–         Kad će se vratiti?

–         Kad se vrati.

–         Zvaću ih onda ja.

–         Zovite ako ste ludi.

–         Hoću. Jeste li vi tu zolju vidjeli svojim očima?

–         Nije zolja, tromblon je.

–         Kako znate da je tromblon?

–         Sreo Mirzu neki dan. On je bio ovdje na liniji.

–         ?

–         Kaže da je on lično na ovu zgradu palio tromblone.

–         Svašta.

–         Aha.

–         Kako je Mirza?

–         Udebljo se. Nemoj se bolan sekirati, komšija. Ti si došao iz Njemačke. Tebi je sad ovdje sve čudno. Naviknućeš se ti  na ovo.

–         Kako da se naviknem na zolju na tavanu?

–         Nije zolja, tromblon je.

–         Šta je da je. U ovoj zgradi stanuju djeca.  Sutra će se neko popeti na tavan. Ne mora to biti ove godine. Desiće se belaj za pet, deset, petnaest, dvadeset godina.

–         Ama ne sekiraj se, bolan, komšija. Ovo ti je Bosna.

–         I Hercegovina.

–         Ovdje su zolje domaće životinje.

–         I trombloni.

–         I trombloni