Merkelphone

Afera prisluškivanja dostiže novu dimenziju: Tajne službe ne zanimaju se samo za sve ljude na svijetu. Već i za političare. Šta je njemačka kancelarka Merkel u telefonskom razgovoru rekla američkom predsjedniku Obami?

Pošto je saznala da je prisluškuju kancelarka Merkel zove američkog predsjednika Obamu bez da mu bira broj. 

–           Barack, znam da me čujete. 

Uporno, vjerna svom stilu, suprugu Joachimu usput pripremajući juhu od krompira (slanina, zelje, majoran), nakon dužeg insistiranja („Mislila sam da smo prijatelji.“) kancelarka postiže željeni rezultat. S druge strane veze drhtav glas: 

• –           I mene prisluškuju.
• –           Predsjedniče, razočarali ste me. 
• –           Rekoh, i mene prisluškuju. 
• –           Ko vas prisluškuje? 
• –           Isti oni koji Vas prisluškuju. 
• –           Ko mene prisluškuje? 
• –           To još nismo utvrdili. 
• –           Kako niste? 
• –           Situacija je složena. US nema jednu već šesnaest tajnih službi. Ovdje više od 100 000 ljudi živi od špijuniranja. Prisluškuju se i drugi političari na visokim funkcijama, premijeri, predsjednici. Otkud da znam ko je bio zadužen za vas? 
• –           Obama ste, raspitajte se, ljuta sam. 
• –           Take it easy, Angie, riješićemo to. 
• –           Hm. 
• –           Hm. 
• –           Vi možda ipak znate ko nas prisluškuje samo mi ne želite to reći zato što znate da i vas prisluškuju? 
• –           Moguće. 
• –           Razumijem. 
• –           A prisluškuju li Vas? 
• –           Kakvo pitanje, pa vi me prisluškujete. 
• –           Ne mislim na našu američku, mislim na vašu njemačku tajnu službu. 
• –           Mislite, dakle, na njih. 
• –           I? 
• –           Nisam sigurna. 
• –           Niste sigurni ili mi to samo ne želite reći zato što znate da vas prisluškuju? 
• –           Da.