Superkompjuter u Faletićima
Na vrelu Mošćanice pušten je u pogon najjači računar na Balkanu. Megalomanski multifunkcionalni centar u Faletićima prostire se na šest hiljada kvadratnih metara („IT bruto prostor“), pri čemu komšije tvrde da dva duluma nisu prijavljena.
U sklopu Mahala Brain Projecta na imanju porodice Šišić izgrađena je podzemna farma s ukupno 30 000 kompjuterskih servera koje, postavši ponornicom, danonoćno hladi „plemenita voda“ Mošćanica. Njen je tok radikalno preusmjeren, uprkos protestima ekoloških aktivista. O tome drugom prilikom. Ovaj put prenosimo neke od bitnih izjava gospodina Alije Šišića pri gostovanju u emisiji Fabrika budućnosti na lokalnoj TV1001. Poslušajmo kako se njegov posjed prometnuo u Eldorado visoke tehnologije, odnosno, kako su Faletići konačno dobili ono što im pripada:„Oni su meni došli na vrata ko što ste mi vi došli na vrata, iz vedra neba, jedan šuti, drugi priča, da im moja kuća savršeno odgovara, da bi je zakupili, da će u nju staviti to čudo od mašine, da bi morali privremeno srušiti štalu, prekopati baštu, posaditi nekakve servere, jer, stižu, kao, stručnjaci sa svih strana svijeta, da je to nešto neviđeno, uglavnom, cijena nije bitna, pa eto, kad bi onda mogli useliti, oni bi što prije, što se mene tiče more odmah, otresem ja njima, ne razgovaram ispod 1000 maraka, žena i ja ćemo u potkrovlje – i da mi se oslobodi proći do stoke i paunova bojim se pocrkaće, grehota je…
Tu kuću smo naslijedili nas jedanaestero, vidi ovo, prijatelju, da nisam bio oštar i dan danas bi se krvili oko ostavštine, razumiješ, sve sam ja ovo poslije rata sam obnovio, niko mi od njih nije pomogo, zbog toga sam i reko braći i sestrama, isplatiću vas ko god zamoli, koliko-toliko, izvoli, doviđenja, ovdje vašeg crijepa na krovu nema, da je jasno, halal olsun, samo, čemu srklet kad su rođena djeca po Amerikama, ovolika kuća prazna zjapi, malo su nas ovi kompjuteraši popravili, to mršuljavo, to blijedo, to smotano, ženo, hajd ti njima pure i uštipaka a ja odoh do vode po pastrmku…
Jašta, trebalo je da se naviknu, drugačija sredina, naopak smo narod, bolan, nisu naivci naivni što s nama u rovu nisu ležali, iskreno, kad sam vidio da su propušili malo mi je laknulo, naravno, trebalo je i meni i ženi da se adaptiramo, cijeli dan i noć brujanje kompjutera, u stomak udara, melje li melje, to se cijela kuća trese, na tavanu tačno vidiš kako direk ovo radi, ne znam zašto, kako su ga prvi dan upalili tako ga ne gase, pitam, djeco draga u čemu je fazon, čika Šiško, kažu, mi iz Faletića gledamo u Sarajevo ko što se teleskopom gleda u svemir, eh, to mene vrati u devedesete, jok, neće ni da čuju, rat ih ne zanima i bolje je…
Ali zato kad ona Senada po piceriji krene prosipati tračeve moji nobelovci u sekundi ušute, svaku njenu riječ upijaju, kakva je to aždaha, jezik ko lopata, te ovaj reko ovo, te onaj reko ono, ko je đe s kim bio, šta je naručio, kako je kome stomak sabahom vario, kakav fejs kakvi bakrači, raja, kaže, jeste li provalili da Tesco kupuje Konzum, čuli da je Jami zategla lice, Rama pio kafu s Tadićem, ne možeš slušati, mislim, katastrofa, znamo se mi, bila mi je žirant, ona i onaj njen, ali, ova djeca ne kontaju da je šuplja, naćule uši, bulje u nju ko tamagoči u šarena vrata, pale kamere, snimaju, smuči mi se, majke mi, najrađe bih uzeo onaj kečap….
Šalim se, ja to samo onako kažem, dobra je naša Senada, dobri su mi vala i ovi moji klinci, jesu Allaha mi, prošlog bajrama meni i ženi poklonili one naočale što ukidaju reklame, odličan fol, ono, znaš, isto ko što na internetu ima program, dugme što blokira reklamno smeće, tako ove naočale automatski brišu džambo plakate, da, druže, dokle je tehnologija došla, pristojno i izgledaju, najnormalnije sunčanice, sjednemo hanuma i ja u auto, uživamo, ko da smo u nekom drugom gradu, plus sam nešto skonto, ovo, kad su bili ovi zadnji izbori, nisi ni njih mogo vidjeti na plakatima, ja rahatluka, hoću reći, razumijem se i ja valjda malo u te stvari, svaki dan sam na skajpu, kažem, kakvi su da su, neka kompjuteraša u Sarajevu, čaršija mnogo dobija a i meni je hiljadarka zauhar…“
